Blog

Dobrodošli na BLOG Poliklinike Tara 70

Kronova bolest i ulcerozni kolitis: Razumevanje zapaljenskih bolesti creva

 

Zapaljenske bolesti creva (IBD) su hronična stanja koja uključuju upalu digestivnog trakta. Dve najčešće vrste IBD-a su Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Iako dele mnoge simptome, ove bolesti imaju različite karakteristike, zahvataju različite delove creva i zahtevaju specifične pristupe u lečenju.

Kronova bolest

Kronova bolest je hronično zapaljensko oboljenje koje može zahvatiti bilo koji deo digestivnog trakta, od usta do anusa, ali najčešće pogađa kraj tankog creva (ileum) i početak debelog creva. Upala u Kronovoj bolesti je obično "transmuralna," što znači da može zahvatiti sve slojeve zida creva, često u obliku neprekidnih "zakrpa" upale, sa zdravim segmentima između njih.

Uzroci Kronove bolesti

Tačan uzrok Kronove bolesti nije poznat, ali se smatra da je rezultat kombinacije genetskih, imunoloških i faktora životne sredine. S obzirom na to da je Kronova bolest autoimuna bolest, imuni sistem greškom napada zdravo tkivo creva, izazivajući upalu. Faktori rizika uključuju:

  • Genetska predispozicija: Pojedinci sa porodičnom istorijom Kronove bolesti imaju povećan rizik.
  • Pušenje: Povećava rizik od razvoja i pogoršava simptome bolesti.
  • Dijeta i stil života: Iako nije direktan uzrok, ishrana bogata masnom hranom i stres mogu doprineti izbijanju simptoma.

Simptomi Kronove bolesti

Simptomi Kronove bolesti variraju u zavisnosti od dela digestivnog trakta koji je zahvaćen i mogu se kretati od blagih do teških. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • Bol u stomaku i grčevi: Najčešće u donjem desnom delu stomaka.
  • Dijareja: Često sa tragovima krvi.
  • Gubitak težine i smanjen apetit: Zbog bola i nelagodnosti nakon jela.
  • Umor: Hronična iscrpljenost zbog anemije, upale, ili loše apsorpcije hranljivih materija.
  • Čirevi: Na sluzokoži usta ili u analnoj regiji.

Kronova bolest može izazvati i sistemske simptome kao što su groznica, anemija, bolovi u zglobovima, i problemi sa kožom.

Dijagnoza Kronove bolesti

Dijagnoza Kronove bolesti obično se postavlja na osnovu kombinacije kliničkih simptoma, laboratorijskih testova, endoskopskih pregleda i slikovnih metoda:

  • Kolonoskopija i endoskopija: Omogućavaju direktan pregled creva i uzimanje biopsije za potvrdu upale.
  • MRI ili CT sken: Koriste se za pregled trbušne šupljine i identifikaciju zahvaćenih delova creva.
  • Kapsulska endoskopija: Pacijent proguta kapsulu sa kamerom koja snima slike unutrašnjosti tankog creva.

Lečenje Kronove bolesti

Lečenje Kronove bolesti obuhvata kontrolu upale, ublažavanje simptoma i sprečavanje komplikacija:

1. Medicinski tretmani:

  • Aminosalicilati (5-ASA): Lekovi poput mesalazina smanjuju upalu u crevima.
  • Kortikosteroidi: Koriste se za kontrolu akutnih izbijanja bolesti, ali nisu preporučljivi za dugotrajnu upotrebu zbog neželjenih efekata.
  • Imunosupresivi: Lekovi kao što su azatioprin i metotreksat smanjuju imuni odgovor i upalu.
  • Biološka terapija: Lekovi poput infliksimaba ciljaju specifične komponente imunološkog sistema kako bi smanjili upalu.

2. Hirurški zahvati: Kod nekih pacijenata, hirurgija može biti neophodna za uklanjanje oštećenih delova creva, otklanjanje apscesa ili lečenje fistula.

3. Promene u ishrani i načinu života: Izbegavanje hrane koja iritira creva, adekvatna hidratacija, i smanjenje stresa mogu pomoći u kontrolisanju simptoma.

Ulcerozni kolitis

Ulcerozni kolitis je hronična bolest koja izaziva upalu i stvaranje čireva (ulkusa) na unutrašnjem sloju debelog creva i rektuma. Za razliku od Kronove bolesti, upala kod ulceroznog kolitisa je ograničena na sluzokožu debelog creva i obično počinje u rektumu, šireći se prema gore.

Uzroci ulceroznog kolitisa

Uzroci ulceroznog kolitisa takođe nisu u potpunosti shvaćeni, ali slični faktori kao kod Kronove bolesti igraju ulogu. To uključuje genetsku predispoziciju, abnormalni imuni odgovor, i faktore iz okoline.

Simptomi ulceroznog kolitisa

Simptomi ulceroznog kolitisa mogu varirati od blagih do teških i često se razvijaju postepeno. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • Krvava dijareja: Glavni simptom, često praćen bolom u stomaku i hitnošću pražnjenja creva.
  • Bol u stomaku: Obično u donjem delu stomaka.
  • Rektalna bol i krvarenje: Česti simptomi zbog upale u rektumu.
  • Gubitak težine i umor: Zbog hroničnog gubitka krvi, upale i loše apsorpcije hranljivih materija.

U težim slučajevima, pacijenti mogu razviti ozbiljne komplikacije kao što su toksični megakolon (opasno širenje debelog creva) ili perforacija creva.

Dijagnoza ulceroznog kolitisa

Dijagnoza ulceroznog kolitisa slična je dijagnozi Kronove bolesti i uključuje:

  • Kolonoskopija: Osnovna metoda za dijagnostiku koja omogućava lekaru da vidi upalu i uzme biopsije.
  • Laboratorijski testovi: Analize krvi mogu pokazati anemiju i upalne markere, dok testovi stolice mogu pomoći u isključivanju infekcija.
  • CT ili MRI: Koriste se za procenu ozbiljnosti bolesti i isključivanje drugih stanja.

Lečenje ulceroznog kolitisa

Lečenje ulceroznog kolitisa fokusira se na smanjenje upale, kontrolu simptoma i prevenciju komplikacija:

1. Medicinski tretmani:

  • Aminosalicilati (5-ASA): Lekovi poput sulfasalazina ili mesalazina su prvi izbor za blage do umerene oblike bolesti.
  • Kortikosteroidi: Koriste se za brzu kontrolu upale tokom izbijanja bolesti.
  • Imunosupresivi: Kao i kod Kronove bolesti, ovi lekovi smanjuju aktivnost imunog sistema.
  • Biološka terapija: Lekovi poput adalimumaba mogu biti efikasni u teškim slučajevima.

2. Hirurški zahvati: U slučajevima kada lekovi ne daju rezultate ili kada se javljaju komplikacije, hirurško uklanjanje celog debelog creva (kolektomija) može biti potrebno. Nakon kolektomije, pacijenti mogu zahtevati izradu ileostome ili rekonstrukciju pomoću ileoanalnog džepa.

3. Promene u ishrani i načinu života: Iako dijeta ne može izlečiti ulcerozni kolitis, izbegavanje hrane koja pogoršava simptome može pomoći u kontroli bolesti. Takođe, upravljanje stresom i redovna fizička aktivnost mogu doprineti poboljšanju kvaliteta života.

Zaključak

Kronova bolest i ulcerozni kolitis su ozbiljna, hronična stanja koja zahtevaju dugotrajno praćenje i lečenje. Iako ove bolesti mogu značajno uticati na kvalitet života, pravilno lečenje i promene u načinu života mogu pomoći u kontroli simptoma i smanjenju rizika od komplikacija. Rano prepoznavanje i dijagnoza su ključni za uspeh.

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB): Uzroci, simptomi i tretmani

 

Gastroezofagealna refluksna bolest, poznata kao GERB, je hronično stanje koje nastaje usled povratka (refluksa) želudačnog sadržaja, uključujući kiselinu i enzime, u jednjak. Ovaj povratni tok može iritirati sluzokožu jednjaka, što dovodi do niza simptoma i komplikacija ako se ne leči adekvatno.

Uzroci GERB-a

GERB nastaje kada donji ezofagealni sfinkter (DES) ne funkcioniše pravilno. DES je mišićni prsten na spoju jednjaka i želuca koji se normalno otvara kako bi omogućio prolaz hrane u želudac i zatvara se kako bi sprečio povratak želudačnog sadržaja. Kada ovaj sfinkter oslabi ili se prečesto otvara, kiselina iz želuca može prodrijeti u jednjak, uzrokujući simptome GERB-a.

Faktori rizika za GERB uključuju:

  • Gojeznost: Povećani pritisak na abdomen može oslabiti DES.
  • Trudnoća: Hormonalne promene i povećani pritisak na stomak tokom trudnoće mogu doprineti refluksu.
  • Pušenje: Pušenje može oslabiti DES i povećati proizvodnju želudačne kiseline.
  • Određeni lekovi: Neki lekovi, poput antiholinergika, kalcijumskih antagonista, i nitrata, mogu opustiti DES.

Simptomi GERB-a

Najčešći simptomi GERB-a uključuju:

  • Gorušicu: Peckanje ili bol u grudima, obično nakon jela, koji može biti intenzivniji tokom noći ili u ležećem položaju.
  • Regurgitacija: Vraćanje kiseline ili gorčine u grlo ili usta.
  • Dysfagija: Osećaj da hrana zapinje ili teško prolazi kroz jednjak.

Manje uobičajeni simptomi mogu uključivati:

  • Hronični kašalj
  • Laringitis ili promuklost
  • Astma ili otežano disanje
  • Bol u grudima koji može imitirati srčani udar

Dijagnoza GERB-a

Dijagnoza GERB-a obično se zasniva na simptomima i reakciji na terapiju. Međutim, kod pacijenata sa ozbiljnijim simptomima ili onih koji ne reaguju na standardni tretman, mogu se koristiti sledeće dijagnostičke metode:

  • Endoskopija: Omogućava lekaru da vizualno pregleda jednjak i želudac za znakove upale ili komplikacija poput Barrettovog jednjaka.
  • pH monitoring: Merenje kiselosti u jednjaku tokom 24 sata kako bi se utvrdilo koliko često se javlja refluks kiseline.
  • Manometrija jednjaka: Merenje pritiska u jednjaku i funkcije DES-a.

Tretmani GERB-a

Lečenje GERB-a uključuje kombinaciju promene životnih navika, lekova, i u nekim slučajevima, hirurške intervencije.

1. Promene u načinu života:

  • Gubitak težine: Smanjenje težine može značajno smanjiti simptome GERB-a.
  • Izbegavanje hrane i pića koja izazivaju refluks: Ovi uključuju masnu hranu, kofein, alkohol, čokoladu, i začinjenu hranu.
  • Izbegavanje ležanja odmah nakon obroka: Preporučuje se čekanje najmanje tri sata pre ležanja nakon jela.
  • Podizanje uzglavlja kreveta: Spavanje sa uzglavljem podignutim za nekoliko centimetara može pomoći u sprečavanju refluksa tokom noći.

2. Lekovi:

  • Antacidi: Lekovi koji neutralizuju želudačnu kiselinu i pružaju brzo olakšanje od gorušice.
  • H2 blokatori: Smanjuju proizvodnju želudačne kiseline i pružaju dugotrajnije olakšanje.
  • Inhibitori protonske pumpe (IPP): Efikasno smanjuju proizvodnju kiseline u želucu i omogućavaju zarastanje jednjaka.

3. Hirurški zahvati:

  • Fundoplikacija: Hirurška procedura u kojoj se vrh želuca omota oko donjeg dela jednjaka kako bi se ojačao DES i sprečio refluks.
  • Endoskopske procedure: Uključuju tretmane koji mogu ojačati DES ili smanjiti refluks kiseline, iako su manje uobičajene od hirurških procedura.

Komplikacije GERB-a

Ako se GERB ne leči, može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su:

  • Ezofagitis: Upala jednjaka koja može uzrokovati bol i teškoće pri gutanju.
  • Barrettov jednjak: Promena u ćelijama sluzokože jednjaka koja može povećati rizik od raka jednjaka.
  • Stenoza jednjaka: Suženje jednjaka zbog hronične upale, što može otežati gutanje.

Zaključak

GERB je hronično, ali lečivo stanje koje zahteva pažljivu dijagnozu i odgovarajući tretman. Sa pravilnim pristupom, većina pacijenata može kontrolisati simptome i izbeći komplikacije. Ako imate simptome koji ukazuju na GERB, važno je da se obratite lekaru kako biste dobili adekvatnu negu.

Image
Antifašističke borbe 2a
Novi Beograd, Srbija
office@tara70.rs

Radno vreme

Ponedeljak : 9–20
Utorak: 9–20
Sreda : 9–20
Četvrtak : 9–20
Petak : 9–20
Subota:  9-15

Proverite raspored