Hepatitis je upala jetre koja može biti uzrokovana raznim faktorima, uključujući virusne infekcije, toksine, autoimune poremećaje i druge bolesti. Jetra je vitalni organ koji ima mnoge funkcije, uključujući detoksikaciju krvi, proizvodnju žuči i skladištenje hranljivih materija. Upala jetre može ozbiljno ugroziti ove funkcije i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Uzroci hepatitisa

Hepatitis može biti izazvan različitim uzrocima, ali najčešće se deli na virusni i nevirusni hepatitis.

1. Virusni hepatitis:

• Hepatitis A, B, C, D i E: Ovo su glavne vrste virusnog hepatitisa, od kojih svaka izaziva upalu jetre, ali na različite načine i sa različitim posledicama. Hepatitis A i E obično se prenose kontaminiranom hranom ili vodom, dok se hepatitis B, C i D prenose kroz krv, seksualni kontakt ili sa majke na dete tokom porođaja.

2. Nevirusni hepatitis:

• Alkoholni hepatitis: Uzrokovan dugotrajnom konzumacijom alkohola, ovaj oblik hepatitisa može dovesti do oštećenja i upale jetre.
• Lekovima izazvan hepatitis: Neki lekovi, kao što su određeni antibiotici, paracetamol, i neki antiepileptici, mogu izazvati hepatitis kao neželjeni efekat.
• Autoimuni hepatitis: Ovo je autoimuno stanje u kojem imuni sistem greškom napada jetru, uzrokujući upalu.

Vrste virusnog hepatitisa

1. Hepatitis A (HAV):

• Prenosi se feko-oralnim putem, obično kroz kontaminiranu hranu ili vodu.
• Obično je akutni i prolazi sam od sebe bez trajnog oštećenja jetre.
• Vakcinacija je dostupna i preporučuje se u rizičnim područjima.

2. Hepatitis B (HBV):

• Prenosi se putem krvi, seksualnim kontaktom, ili sa majke na dete tokom porođaja.
• Može izazvati akutnu ili hroničnu infekciju.
• Hronični hepatitis B može dovesti do ciroze ili raka jetre.
• Vakcinacija je široko dostupna i veoma efikasna.

3. Hepatitis C (HCV):

• Prenosi se putem krvi, najčešće kroz upotrebu nesterilnih igala ili transfuziju kontaminirane krvi.
• Većina infekcija postaje hronična, što može dovesti do ciroze ili raka jetre.
• Trenutno nema vakcine, ali postoje veoma efikasni antivirusni lekovi koji mogu izlečiti infekciju.

4. Hepatitis D (HDV):

• Javlja se samo kod osoba koje su već zaražene hepatitisom B, jer koristi HBV da bi se razmnožavao.
• Može izazvati veoma ozbiljne komplikacije, uključujući ubrzanu cirozu jetre.
• Vakcinacija protiv hepatitisa B takođe štiti od hepatitisa D.

5. Hepatitis E (HEV):

• Prenosi se feko-oralnim putem, najčešće kroz kontaminiranu vodu.
• Obično je akutni i prolazi sam od sebe, ali može biti opasan za trudnice.
• Vakcina je dostupna u nekim zemljama, ali nije široko rasprostranjena.

Simptomi hepatitisa

Simptomi hepatitisa mogu varirati u zavisnosti od tipa i težine bolesti. Neki ljudi, posebno kod hepatitisa B i C, mogu biti asimptomatski dok bolest ne napreduje u ozbiljnije faze. Uobičajeni simptomi uključuju:

• Žutica: Žutilo kože i beonjača zbog povećanog nivoa bilirubina u krvi.
• Umor: Hronična iscrpljenost koja ne prolazi sa odmorom.
• Tamna mokraća: Ovaj simptom je često povezan sa žuticom.
• Bol u stomaku: Obično u gornjem desnom delu stomaka, gde se nalazi jetra.
• Gubitak apetita: Mnogi pacijenti osećaju odbojnost prema hrani.
• Mučnina i povraćanje: Ovi simptomi se često javljaju u akutnim fazama.
• Groznica: Posebno kod hepatitisa A i E.

Dijagnoza hepatitisa

Dijagnoza hepatitisa uključuje niz testova za određivanje prisustva virusa, funkcije jetre i stepena oštećenja:

• Testovi funkcije jetre (LFTs): Ovi testovi mere nivoe enzima i bilirubina u krvi kako bi se procenilo oštećenje jetre.
• Serološki testovi: Koriste se za otkrivanje specifičnih antigena ili antitela protiv virusa hepatitisa, čime se identifikuje tip virusa.
• PCR test: Koristi se za detekciju virusne RNK, posebno kod hepatitisa C, što omogućava precizno praćenje virusnog opterećenja.
• Biopsija jetre: U nekim slučajevima, uzima se uzorak tkiva jetre kako bi se procenio stepen oštećenja ili fibroze.

Lečenje hepatitisa

Lečenje hepatitisa zavisi od tipa i težine infekcije:

1. Hepatitis A i E:

• Obično ne zahtevaju specifičan tretman jer su akutni i prolaze sami od sebe.
• Fokus je na simptomatskoj terapiji, kao što je hidratacija i odmor.

2. Hepatitis B:

• Akutni hepatitis B obično ne zahteva lečenje, dok se hronični može tretirati antivirusnim lekovima kao što su tenofovir ili entekavir, kako bi se smanjila replikacija virusa i rizik od komplikacija.
• Redovno praćenje jetrene funkcije je neophodno.

3. Hepatitis C:

• Hronični hepatitis C se može izlečiti modernim direktno delujućim antivirusnim lekovima (DAA), kao što su sofosbuvir, ledipasvir i velpatasvir.
• Terapija traje obično 8-12 nedelja i ima visoku stopu uspeha.

4. Hepatitis D:

• Lečenje hepatitisa D je izazovno, ali pegilirani interferon može biti koristan kod nekih pacijenata.
• Kontrola hepatitisa B je ključna za prevenciju komplikacija povezanih sa HDV.

5. Autoimuni hepatitis:

• Leči se imunosupresivnim lekovima, kao što su kortikosteroidi i azatioprin, kako bi se smanjila upala.

6. Alkoholni hepatitis:

• Apsolutna apstinencija od alkohola je kritična za sprečavanje daljeg oštećenja jetre.
• Kortikosteroidi mogu biti korišćeni za smanjenje upale kod teških slučajeva.

Prevencija hepatitisa

Prevencija hepatitisa uključuje različite strategije u zavisnosti od vrste:

• Vakcinacija: Vakcine su dostupne za hepatitis A i B, i preporučuju se rizičnim grupama.
• Higijenske mere: Pranje ruku, pijenje bezbedne vode i pravilno rukovanje hranom pomažu u prevenciji hepatitisa A i E.
• Sigurne prakse u zdravstvenoj zaštiti: Korišćenje sterilne opreme, testiranje krvi i promovisanje bezbednog seksualnog ponašanja smanjuje rizik od hepatitisa B i C.
• Ograničenje alkohola: Sprečava razvoj alkoholnog hepatitisa.

Zaključak

Hepatitis je složena bolest sa različitim oblicima, uzrocima i ishodima. Rano prepoznavanje simptoma, dijagnostika i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati prognozu i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija kao što su ciroza i rak jetre. Prevencija kroz vakcinaciju i promene u načinu života ključna je za smanjenje globalnog opterećenja hepatitisom.