Blog

Dobrodošli na BLOG Poliklinike Tara 70

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB): Uzroci, simptomi i tretmani

 

Gastroezofagealna refluksna bolest, poznata kao GERB, je hronično stanje koje nastaje usled povratka (refluksa) želudačnog sadržaja, uključujući kiselinu i enzime, u jednjak. Ovaj povratni tok može iritirati sluzokožu jednjaka, što dovodi do niza simptoma i komplikacija ako se ne leči adekvatno.

Uzroci GERB-a

GERB nastaje kada donji ezofagealni sfinkter (DES) ne funkcioniše pravilno. DES je mišićni prsten na spoju jednjaka i želuca koji se normalno otvara kako bi omogućio prolaz hrane u želudac i zatvara se kako bi sprečio povratak želudačnog sadržaja. Kada ovaj sfinkter oslabi ili se prečesto otvara, kiselina iz želuca može prodrijeti u jednjak, uzrokujući simptome GERB-a.

Faktori rizika za GERB uključuju:

  • Gojeznost: Povećani pritisak na abdomen može oslabiti DES.
  • Trudnoća: Hormonalne promene i povećani pritisak na stomak tokom trudnoće mogu doprineti refluksu.
  • Pušenje: Pušenje može oslabiti DES i povećati proizvodnju želudačne kiseline.
  • Određeni lekovi: Neki lekovi, poput antiholinergika, kalcijumskih antagonista, i nitrata, mogu opustiti DES.

Simptomi GERB-a

Najčešći simptomi GERB-a uključuju:

  • Gorušicu: Peckanje ili bol u grudima, obično nakon jela, koji može biti intenzivniji tokom noći ili u ležećem položaju.
  • Regurgitacija: Vraćanje kiseline ili gorčine u grlo ili usta.
  • Dysfagija: Osećaj da hrana zapinje ili teško prolazi kroz jednjak.

Manje uobičajeni simptomi mogu uključivati:

  • Hronični kašalj
  • Laringitis ili promuklost
  • Astma ili otežano disanje
  • Bol u grudima koji može imitirati srčani udar

Dijagnoza GERB-a

Dijagnoza GERB-a obično se zasniva na simptomima i reakciji na terapiju. Međutim, kod pacijenata sa ozbiljnijim simptomima ili onih koji ne reaguju na standardni tretman, mogu se koristiti sledeće dijagnostičke metode:

  • Endoskopija: Omogućava lekaru da vizualno pregleda jednjak i želudac za znakove upale ili komplikacija poput Barrettovog jednjaka.
  • pH monitoring: Merenje kiselosti u jednjaku tokom 24 sata kako bi se utvrdilo koliko često se javlja refluks kiseline.
  • Manometrija jednjaka: Merenje pritiska u jednjaku i funkcije DES-a.

Tretmani GERB-a

Lečenje GERB-a uključuje kombinaciju promene životnih navika, lekova, i u nekim slučajevima, hirurške intervencije.

1. Promene u načinu života:

  • Gubitak težine: Smanjenje težine može značajno smanjiti simptome GERB-a.
  • Izbegavanje hrane i pića koja izazivaju refluks: Ovi uključuju masnu hranu, kofein, alkohol, čokoladu, i začinjenu hranu.
  • Izbegavanje ležanja odmah nakon obroka: Preporučuje se čekanje najmanje tri sata pre ležanja nakon jela.
  • Podizanje uzglavlja kreveta: Spavanje sa uzglavljem podignutim za nekoliko centimetara može pomoći u sprečavanju refluksa tokom noći.

2. Lekovi:

  • Antacidi: Lekovi koji neutralizuju želudačnu kiselinu i pružaju brzo olakšanje od gorušice.
  • H2 blokatori: Smanjuju proizvodnju želudačne kiseline i pružaju dugotrajnije olakšanje.
  • Inhibitori protonske pumpe (IPP): Efikasno smanjuju proizvodnju kiseline u želucu i omogućavaju zarastanje jednjaka.

3. Hirurški zahvati:

  • Fundoplikacija: Hirurška procedura u kojoj se vrh želuca omota oko donjeg dela jednjaka kako bi se ojačao DES i sprečio refluks.
  • Endoskopske procedure: Uključuju tretmane koji mogu ojačati DES ili smanjiti refluks kiseline, iako su manje uobičajene od hirurških procedura.

Komplikacije GERB-a

Ako se GERB ne leči, može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su:

  • Ezofagitis: Upala jednjaka koja može uzrokovati bol i teškoće pri gutanju.
  • Barrettov jednjak: Promena u ćelijama sluzokože jednjaka koja može povećati rizik od raka jednjaka.
  • Stenoza jednjaka: Suženje jednjaka zbog hronične upale, što može otežati gutanje.

Zaključak

GERB je hronično, ali lečivo stanje koje zahteva pažljivu dijagnozu i odgovarajući tretman. Sa pravilnim pristupom, većina pacijenata može kontrolisati simptome i izbeći komplikacije. Ako imate simptome koji ukazuju na GERB, važno je da se obratite lekaru kako biste dobili adekvatnu negu.

Hepatitis: Uzroci, vrste, simptomi i tretmani

 

Hepatitis je upala jetre koja može biti uzrokovana raznim faktorima, uključujući virusne infekcije, toksine, autoimune poremećaje i druge bolesti. Jetra je vitalni organ koji ima mnoge funkcije, uključujući detoksikaciju krvi, proizvodnju žuči i skladištenje hranljivih materija. Upala jetre može ozbiljno ugroziti ove funkcije i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Uzroci hepatitisa

Hepatitis može biti izazvan različitim uzrocima, ali najčešće se deli na virusni i nevirusni hepatitis.

1. Virusni hepatitis:

  • Hepatitis A, B, C, D i E: Ovo su glavne vrste virusnog hepatitisa, od kojih svaka izaziva upalu jetre, ali na različite načine i sa različitim posledicama. Hepatitis A i E obično se prenose kontaminiranom hranom ili vodom, dok se hepatitis B, C i D prenose kroz krv, seksualni kontakt ili sa majke na dete tokom porođaja.

2. Nevirusni hepatitis:

  • Alkoholni hepatitis: Uzrokovan dugotrajnom konzumacijom alkohola, ovaj oblik hepatitisa može dovesti do oštećenja i upale jetre.
  • Lekovima izazvan hepatitis: Neki lekovi, kao što su određeni antibiotici, paracetamol, i neki antiepileptici, mogu izazvati hepatitis kao neželjeni efekat.
  • Autoimuni hepatitis: Ovo je autoimuno stanje u kojem imuni sistem greškom napada jetru, uzrokujući upalu.

Vrste virusnog hepatitisa

1. Hepatitis A (HAV):

  • Prenosi se feko-oralnim putem, obično kroz kontaminiranu hranu ili vodu.
  • Obično je akutni i prolazi sam od sebe bez trajnog oštećenja jetre.
  • Vakcinacija je dostupna i preporučuje se u rizičnim područjima.

2. Hepatitis B (HBV):

  • Prenosi se putem krvi, seksualnim kontaktom, ili sa majke na dete tokom porođaja.
  • Može izazvati akutnu ili hroničnu infekciju.
  • Hronični hepatitis B može dovesti do ciroze ili raka jetre.
  • Vakcinacija je široko dostupna i veoma efikasna.

3. Hepatitis C (HCV):

  • Prenosi se putem krvi, najčešće kroz upotrebu nesterilnih igala ili transfuziju kontaminirane krvi.
  • Većina infekcija postaje hronična, što može dovesti do ciroze ili raka jetre.
  • Trenutno nema vakcine, ali postoje veoma efikasni antivirusni lekovi koji mogu izlečiti infekciju.

4. Hepatitis D (HDV):

  • Javlja se samo kod osoba koje su već zaražene hepatitisom B, jer koristi HBV da bi se razmnožavao.
  • Može izazvati veoma ozbiljne komplikacije, uključujući ubrzanu cirozu jetre.
  • Vakcinacija protiv hepatitisa B takođe štiti od hepatitisa D.

5. Hepatitis E (HEV):

  • Prenosi se feko-oralnim putem, najčešće kroz kontaminiranu vodu.
  • Obično je akutni i prolazi sam od sebe, ali može biti opasan za trudnice.
  • Vakcina je dostupna u nekim zemljama, ali nije široko rasprostranjena.

Simptomi hepatitisa

Simptomi hepatitisa mogu varirati u zavisnosti od tipa i težine bolesti. Neki ljudi, posebno kod hepatitisa B i C, mogu biti asimptomatski dok bolest ne napreduje u ozbiljnije faze. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • Žutica: Žutilo kože i beonjača zbog povećanog nivoa bilirubina u krvi.
  • Umor: Hronična iscrpljenost koja ne prolazi sa odmorom.
  • Tamna mokraća: Ovaj simptom je često povezan sa žuticom.
  • Bol u stomaku: Obično u gornjem desnom delu stomaka, gde se nalazi jetra.
  • Gubitak apetita: Mnogi pacijenti osećaju odbojnost prema hrani.
  • Mučnina i povraćanje: Ovi simptomi se često javljaju u akutnim fazama.
  • Groznica: Posebno kod hepatitisa A i E.

Dijagnoza hepatitisa

Dijagnoza hepatitisa uključuje niz testova za određivanje prisustva virusa, funkcije jetre i stepena oštećenja:

  • Testovi funkcije jetre (LFTs): Ovi testovi mere nivoe enzima i bilirubina u krvi kako bi se procenilo oštećenje jetre.
  • Serološki testovi: Koriste se za otkrivanje specifičnih antigena ili antitela protiv virusa hepatitisa, čime se identifikuje tip virusa.
  • PCR test: Koristi se za detekciju virusne RNK, posebno kod hepatitisa C, što omogućava precizno praćenje virusnog opterećenja.
  • Biopsija jetre: U nekim slučajevima, uzima se uzorak tkiva jetre kako bi se procenio stepen oštećenja ili fibroze.

Lečenje hepatitisa

Lečenje hepatitisa zavisi od tipa i težine infekcije:

1. Hepatitis A i E:

  • Obično ne zahtevaju specifičan tretman jer su akutni i prolaze sami od sebe.
  • Fokus je na simptomatskoj terapiji, kao što je hidratacija i odmor.

2. Hepatitis B:

  • Akutni hepatitis B obično ne zahteva lečenje, dok se hronični može tretirati antivirusnim lekovima kao što su tenofovir ili entekavir, kako bi se smanjila replikacija virusa i rizik od komplikacija.
  • Redovno praćenje jetrene funkcije je neophodno.

3. Hepatitis C:

  • Hronični hepatitis C se može izlečiti modernim direktno delujućim antivirusnim lekovima (DAA), kao što su sofosbuvir, ledipasvir i velpatasvir.
  • Terapija traje obično 8-12 nedelja i ima visoku stopu uspeha.

4. Hepatitis D:

  • Lečenje hepatitisa D je izazovno, ali pegilirani interferon može biti koristan kod nekih pacijenata.
  • Kontrola hepatitisa B je ključna za prevenciju komplikacija povezanih sa HDV.

5. Autoimuni hepatitis:

  • Leči se imunosupresivnim lekovima, kao što su kortikosteroidi i azatioprin, kako bi se smanjila upala.

6. Alkoholni hepatitis:

  • Apsolutna apstinencija od alkohola je kritična za sprečavanje daljeg oštećenja jetre.
  • Kortikosteroidi mogu biti korišćeni za smanjenje upale kod teških slučajeva.

Prevencija hepatitisa

Prevencija hepatitisa uključuje različite strategije u zavisnosti od vrste:

  • Vakcinacija: Vakcine su dostupne za hepatitis A i B, i preporučuju se rizičnim grupama.
  • Higijenske mere: Pranje ruku, pijenje bezbedne vode i pravilno rukovanje hranom pomažu u prevenciji hepatitisa A i E.
  • Sigurne prakse u zdravstvenoj zaštiti: Korišćenje sterilne opreme, testiranje krvi i promovisanje bezbednog seksualnog ponašanja smanjuje rizik od hepatitisa B i C.
  • Ograničenje alkohola: Sprečava razvoj alkoholnog hepatitisa.

Zaključak

Hepatitis je složena bolest sa različitim oblicima, uzrocima i ishodima. Rano prepoznavanje simptoma, dijagnostika i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati prognozu i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija kao što su ciroza i rak jetre. Prevencija kroz vakcinaciju i promene u načinu života ključna je za smanjenje globalnog opterećenja hepatitisom.

Image
Antifašističke borbe 2a
Novi Beograd, Srbija
office@tara70.rs

Radno vreme

Ponedeljak : 9–20
Utorak: 9–20
Sreda : 9–20
Četvrtak : 9–20
Petak : 9–20
Subota:  9-15

Proverite raspored