Peptički ulkus je otvorena rana koja se razvija na unutrašnjoj sluzokoži želuca, dvanaestopalačnog creva (prvog dela tankog creva) ili, ređe, na donjem delu jednjaka. Ovi ulkusi nastaju kada se zaštitna sluzokoža koja oblaže ove organe ošteti i ne može da izdrži agresivne učinke želudačne kiseline.

Uzroci peptičkog ulkusa

Najčešći uzroci peptičkog ulkusa uključuju:

1. Infekcija bakterijom Helicobacter pylori (H. pylori): Ova bakterija može oštetiti sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva, što dovodi do ulkusa. Smatra se da je ova bakterija odgovorna za većinu slučajeva peptičkog ulkusa.
2. Korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID): Dugotrajna upotreba lekova kao što su aspirin, ibuprofen i drugi slični lekovi može iritirati ili oštetiti sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva, uzrokujući ulkus.
3. Prekomerno lučenje želudačne kiseline: Kod nekih ljudi, želudac proizvodi previše kiseline, što može dovesti do razvoja ulkusa. Ovo stanje je retko, ali može biti uzrokovano poremećajem zvanim Zollinger-Ellison sindrom.
4. Pušenje i konzumacija alkohola: Ove navike mogu povećati rizik od razvoja peptičkog ulkusa i otežati lečenje.

Simptomi peptičkog ulkusa

Simptomi peptičkog ulkusa mogu varirati u zavisnosti od lokacije i težine ulkusa. Najčešći simptomi uključuju:

• Bol u stomaku: Oštar, peckajući bol u gornjem delu stomaka, često između obroka ili noću. Bol može biti privremeno ublažen uzimanjem hrane, mleka ili antacida, ali se često vraća.
• Nadimanje i osećaj punoće: Osećaj nelagodnosti u stomaku, posebno nakon jela.
• Gorušica: Peckanje ili bol u grudima koji može ličiti na simptome GERB-a.
• Mučnina ili povraćanje: Ponekad peptički ulkus može izazvati mučninu, a u težim slučajevima i povraćanje krvi.

U težim slučajevima, peptički ulkus može izazvati komplikacije poput:

• Krvavljenje: Ovo se može manifestovati kao povraćanje krvi ili crna, katranasta stolica.
• Perforacija: Ako ulkus prodre kroz zid želuca ili creva, može izazvati iznenadan, jak bol i potencijalno opasnu infekciju trbušne šupljine (peritonitis).
• Stenoza: Suženje u probavnom traktu zbog ožiljka od ulkusa, što može otežati prolazak hrane.

Dijagnoza peptičkog ulkusa

Dijagnoza peptičkog ulkusa obično se postavlja na osnovu simptoma, ali može zahtevati i dodatne testove kao što su:

• Endoskopija: Ovaj postupak omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost želuca i dvanaestopalačnog creva kamerom na kraju fleksibilne cevi (endoskop) i identifikuje prisustvo ulkusa.
• Testovi za Helicobacter pylori: Ovi testovi mogu uključivati testove krvi, stolice, ili disanja kako bi se otkrila prisutnost H. pylori infekcije.
• Radiološki snimci: Rentgenski snimci sa kontrastnim sredstvom mogu se koristiti da se prikažu ulkusi u digestivnom traktu.

Tretmani peptičkog ulkusa

Lečenje peptičkog ulkusa obuhvata eliminaciju uzroka ulkusa, smanjenje simptoma i sprečavanje komplikacija. Najčešće se koriste sledeće metode:

1. Antibiotska terapija za H. pylori infekciju: Ako se otkrije prisustvo H. pylori, pacijenti će obično dobiti kombinaciju antibiotika kako bi se eliminisala infekcija. Ovo je ključan korak u lečenju ulkusa uzrokovanih ovom bakterijom.

2. Lekovi za smanjenje želudačne kiseline:

• Inhibitori protonske pumpe (IPP): Ovi lekovi, kao što su omeprazol i esomeprazol, smanjuju proizvodnju želudačne kiseline i omogućavaju zarastanje ulkusa.
• H2 blokatori: Kao što su ranitidin i famotidin, smanjuju lučenje kiseline i mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
• Antacidi: Neutralizuju želudačnu kiselinu i pružaju brzo, ali privremeno olakšanje od bola.

3. Prekid upotrebe NSAID lekova: Ako su NSAID lekovi uzrok ulkusa, lekar će preporučiti prekid njihove upotrebe ili prelazak na alternativne lekove koji manje iritiraju sluzokožu želuca.

4. Promene u načinu života:

• Izbegavanje iritanata: Pušenje i alkohol mogu pogoršati simptome i otežati zarastanje ulkusa, pa je preporučljivo izbegavati ih.
• Dijeta: Izbegavanje hrane koja može iritirati želudac, kao što su začinjena i masna hrana, može pomoći u smanjenju simptoma.

5. Hirurški zahvati: U retkim slučajevima kada se ulkus ne može lečiti lekovima ili izaziva ozbiljne komplikacije, može biti potrebna hirurška intervencija. Operacija može uključivati uklanjanje dela želuca, zatvaranje perforacije ili zaustavljanje krvarenja.

Prevencija peptičkog ulkusa

Prevencija peptičkog ulkusa uključuje:

• Izbegavanje dugotrajne upotrebe NSAID lekova, ili njihova upotreba u kombinaciji sa lekovima koji štite želudac.
• Upravljanje stresom i izbegavanje iritanata kao što su alkohol i cigarete.
• Redovno testiranje na H. pylori ako imate simptome ili ste u rizičnoj grupi.

Zaključak

Peptički ulkus je ozbiljno stanje koje može značajno uticati na kvalitet života, ali sa pravovremenom dijagnozom i odgovarajućim tretmanom, većina ulkusa može biti uspešno lečena. Važno je prepoznati simptome na vreme i obratiti se lekaru kako bi se izbegle potencijalne komplikacije.