Blog

Dobrodošli na BLOG Poliklinike Tara 70

Peptički ulkus: Uzroci, simptomi i tretmani

 

Peptički ulkus je otvorena rana koja se razvija na unutrašnjoj sluzokoži želuca, dvanaestopalačnog creva (prvog dela tankog creva) ili, ređe, na donjem delu jednjaka. Ovi ulkusi nastaju kada se zaštitna sluzokoža koja oblaže ove organe ošteti i ne može da izdrži agresivne učinke želudačne kiseline.

Uzroci peptičkog ulkusa

Najčešći uzroci peptičkog ulkusa uključuju:

  1. Infekcija bakterijom Helicobacter pylori (H. pylori): Ova bakterija može oštetiti sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva, što dovodi do ulkusa. Smatra se da je ova bakterija odgovorna za većinu slučajeva peptičkog ulkusa.
  2. Korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID): Dugotrajna upotreba lekova kao što su aspirin, ibuprofen i drugi slični lekovi može iritirati ili oštetiti sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva, uzrokujući ulkus.
  3. Prekomerno lučenje želudačne kiseline: Kod nekih ljudi, želudac proizvodi previše kiseline, što može dovesti do razvoja ulkusa. Ovo stanje je retko, ali može biti uzrokovano poremećajem zvanim Zollinger-Ellison sindrom.
  4. Pušenje i konzumacija alkohola: Ove navike mogu povećati rizik od razvoja peptičkog ulkusa i otežati lečenje.

Simptomi peptičkog ulkusa

Simptomi peptičkog ulkusa mogu varirati u zavisnosti od lokacije i težine ulkusa. Najčešći simptomi uključuju:

  • Bol u stomaku: Oštar, peckajući bol u gornjem delu stomaka, često između obroka ili noću. Bol može biti privremeno ublažen uzimanjem hrane, mleka ili antacida, ali se često vraća.
  • Nadimanje i osećaj punoće: Osećaj nelagodnosti u stomaku, posebno nakon jela.
  • Gorušica: Peckanje ili bol u grudima koji može ličiti na simptome GERB-a.
  • Mučnina ili povraćanje: Ponekad peptički ulkus može izazvati mučninu, a u težim slučajevima i povraćanje krvi.

U težim slučajevima, peptički ulkus može izazvati komplikacije poput:

  • Krvavljenje: Ovo se može manifestovati kao povraćanje krvi ili crna, katranasta stolica.
  • Perforacija: Ako ulkus prodre kroz zid želuca ili creva, može izazvati iznenadan, jak bol i potencijalno opasnu infekciju trbušne šupljine (peritonitis).
  • Stenoza: Suženje u probavnom traktu zbog ožiljka od ulkusa, što može otežati prolazak hrane.

Dijagnoza peptičkog ulkusa

Dijagnoza peptičkog ulkusa obično se postavlja na osnovu simptoma, ali može zahtevati i dodatne testove kao što su:

  • Endoskopija: Ovaj postupak omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost želuca i dvanaestopalačnog creva kamerom na kraju fleksibilne cevi (endoskop) i identifikuje prisustvo ulkusa.
  • Testovi za Helicobacter pylori: Ovi testovi mogu uključivati testove krvi, stolice, ili disanja kako bi se otkrila prisutnost H. pylori infekcije.
  • Radiološki snimci: Rentgenski snimci sa kontrastnim sredstvom mogu se koristiti da se prikažu ulkusi u digestivnom traktu.

Tretmani peptičkog ulkusa

Lečenje peptičkog ulkusa obuhvata eliminaciju uzroka ulkusa, smanjenje simptoma i sprečavanje komplikacija. Najčešće se koriste sledeće metode:

1. Antibiotska terapija za H. pylori infekciju: Ako se otkrije prisustvo H. pylori, pacijenti će obično dobiti kombinaciju antibiotika kako bi se eliminisala infekcija. Ovo je ključan korak u lečenju ulkusa uzrokovanih ovom bakterijom.

2. Lekovi za smanjenje želudačne kiseline:

  • Inhibitori protonske pumpe (IPP): Ovi lekovi, kao što su omeprazol i esomeprazol, smanjuju proizvodnju želudačne kiseline i omogućavaju zarastanje ulkusa.
  • H2 blokatori: Kao što su ranitidin i famotidin, smanjuju lučenje kiseline i mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
  • Antacidi: Neutralizuju želudačnu kiselinu i pružaju brzo, ali privremeno olakšanje od bola.

3. Prekid upotrebe NSAID lekova: Ako su NSAID lekovi uzrok ulkusa, lekar će preporučiti prekid njihove upotrebe ili prelazak na alternativne lekove koji manje iritiraju sluzokožu želuca.

4. Promene u načinu života:

  • Izbegavanje iritanata: Pušenje i alkohol mogu pogoršati simptome i otežati zarastanje ulkusa, pa je preporučljivo izbegavati ih.
  • Dijeta: Izbegavanje hrane koja može iritirati želudac, kao što su začinjena i masna hrana, može pomoći u smanjenju simptoma.

5. Hirurški zahvati: U retkim slučajevima kada se ulkus ne može lečiti lekovima ili izaziva ozbiljne komplikacije, može biti potrebna hirurška intervencija. Operacija može uključivati uklanjanje dela želuca, zatvaranje perforacije ili zaustavljanje krvarenja.

Prevencija peptičkog ulkusa

Prevencija peptičkog ulkusa uključuje:

  • Izbegavanje dugotrajne upotrebe NSAID lekova, ili njihova upotreba u kombinaciji sa lekovima koji štite želudac.
  • Upravljanje stresom i izbegavanje iritanata kao što su alkohol i cigarete.
  • Redovno testiranje na H. pylori ako imate simptome ili ste u rizičnoj grupi.

Zaključak

Peptički ulkus je ozbiljno stanje koje može značajno uticati na kvalitet života, ali sa pravovremenom dijagnozom i odgovarajućim tretmanom, većina ulkusa može biti uspešno lečena. Važno je prepoznati simptome na vreme i obratiti se lekaru kako bi se izbegle potencijalne komplikacije.

Kronova bolest i ulcerozni kolitis: Razumevanje zapaljenskih bolesti creva

 

Zapaljenske bolesti creva (IBD) su hronična stanja koja uključuju upalu digestivnog trakta. Dve najčešće vrste IBD-a su Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Iako dele mnoge simptome, ove bolesti imaju različite karakteristike, zahvataju različite delove creva i zahtevaju specifične pristupe u lečenju.

Kronova bolest

Kronova bolest je hronično zapaljensko oboljenje koje može zahvatiti bilo koji deo digestivnog trakta, od usta do anusa, ali najčešće pogađa kraj tankog creva (ileum) i početak debelog creva. Upala u Kronovoj bolesti je obično "transmuralna," što znači da može zahvatiti sve slojeve zida creva, često u obliku neprekidnih "zakrpa" upale, sa zdravim segmentima između njih.

Uzroci Kronove bolesti

Tačan uzrok Kronove bolesti nije poznat, ali se smatra da je rezultat kombinacije genetskih, imunoloških i faktora životne sredine. S obzirom na to da je Kronova bolest autoimuna bolest, imuni sistem greškom napada zdravo tkivo creva, izazivajući upalu. Faktori rizika uključuju:

  • Genetska predispozicija: Pojedinci sa porodičnom istorijom Kronove bolesti imaju povećan rizik.
  • Pušenje: Povećava rizik od razvoja i pogoršava simptome bolesti.
  • Dijeta i stil života: Iako nije direktan uzrok, ishrana bogata masnom hranom i stres mogu doprineti izbijanju simptoma.

Simptomi Kronove bolesti

Simptomi Kronove bolesti variraju u zavisnosti od dela digestivnog trakta koji je zahvaćen i mogu se kretati od blagih do teških. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • Bol u stomaku i grčevi: Najčešće u donjem desnom delu stomaka.
  • Dijareja: Često sa tragovima krvi.
  • Gubitak težine i smanjen apetit: Zbog bola i nelagodnosti nakon jela.
  • Umor: Hronična iscrpljenost zbog anemije, upale, ili loše apsorpcije hranljivih materija.
  • Čirevi: Na sluzokoži usta ili u analnoj regiji.

Kronova bolest može izazvati i sistemske simptome kao što su groznica, anemija, bolovi u zglobovima, i problemi sa kožom.

Dijagnoza Kronove bolesti

Dijagnoza Kronove bolesti obično se postavlja na osnovu kombinacije kliničkih simptoma, laboratorijskih testova, endoskopskih pregleda i slikovnih metoda:

  • Kolonoskopija i endoskopija: Omogućavaju direktan pregled creva i uzimanje biopsije za potvrdu upale.
  • MRI ili CT sken: Koriste se za pregled trbušne šupljine i identifikaciju zahvaćenih delova creva.
  • Kapsulska endoskopija: Pacijent proguta kapsulu sa kamerom koja snima slike unutrašnjosti tankog creva.

Lečenje Kronove bolesti

Lečenje Kronove bolesti obuhvata kontrolu upale, ublažavanje simptoma i sprečavanje komplikacija:

1. Medicinski tretmani:

  • Aminosalicilati (5-ASA): Lekovi poput mesalazina smanjuju upalu u crevima.
  • Kortikosteroidi: Koriste se za kontrolu akutnih izbijanja bolesti, ali nisu preporučljivi za dugotrajnu upotrebu zbog neželjenih efekata.
  • Imunosupresivi: Lekovi kao što su azatioprin i metotreksat smanjuju imuni odgovor i upalu.
  • Biološka terapija: Lekovi poput infliksimaba ciljaju specifične komponente imunološkog sistema kako bi smanjili upalu.

2. Hirurški zahvati: Kod nekih pacijenata, hirurgija može biti neophodna za uklanjanje oštećenih delova creva, otklanjanje apscesa ili lečenje fistula.

3. Promene u ishrani i načinu života: Izbegavanje hrane koja iritira creva, adekvatna hidratacija, i smanjenje stresa mogu pomoći u kontrolisanju simptoma.

Ulcerozni kolitis

Ulcerozni kolitis je hronična bolest koja izaziva upalu i stvaranje čireva (ulkusa) na unutrašnjem sloju debelog creva i rektuma. Za razliku od Kronove bolesti, upala kod ulceroznog kolitisa je ograničena na sluzokožu debelog creva i obično počinje u rektumu, šireći se prema gore.

Uzroci ulceroznog kolitisa

Uzroci ulceroznog kolitisa takođe nisu u potpunosti shvaćeni, ali slični faktori kao kod Kronove bolesti igraju ulogu. To uključuje genetsku predispoziciju, abnormalni imuni odgovor, i faktore iz okoline.

Simptomi ulceroznog kolitisa

Simptomi ulceroznog kolitisa mogu varirati od blagih do teških i često se razvijaju postepeno. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • Krvava dijareja: Glavni simptom, često praćen bolom u stomaku i hitnošću pražnjenja creva.
  • Bol u stomaku: Obično u donjem delu stomaka.
  • Rektalna bol i krvarenje: Česti simptomi zbog upale u rektumu.
  • Gubitak težine i umor: Zbog hroničnog gubitka krvi, upale i loše apsorpcije hranljivih materija.

U težim slučajevima, pacijenti mogu razviti ozbiljne komplikacije kao što su toksični megakolon (opasno širenje debelog creva) ili perforacija creva.

Dijagnoza ulceroznog kolitisa

Dijagnoza ulceroznog kolitisa slična je dijagnozi Kronove bolesti i uključuje:

  • Kolonoskopija: Osnovna metoda za dijagnostiku koja omogućava lekaru da vidi upalu i uzme biopsije.
  • Laboratorijski testovi: Analize krvi mogu pokazati anemiju i upalne markere, dok testovi stolice mogu pomoći u isključivanju infekcija.
  • CT ili MRI: Koriste se za procenu ozbiljnosti bolesti i isključivanje drugih stanja.

Lečenje ulceroznog kolitisa

Lečenje ulceroznog kolitisa fokusira se na smanjenje upale, kontrolu simptoma i prevenciju komplikacija:

1. Medicinski tretmani:

  • Aminosalicilati (5-ASA): Lekovi poput sulfasalazina ili mesalazina su prvi izbor za blage do umerene oblike bolesti.
  • Kortikosteroidi: Koriste se za brzu kontrolu upale tokom izbijanja bolesti.
  • Imunosupresivi: Kao i kod Kronove bolesti, ovi lekovi smanjuju aktivnost imunog sistema.
  • Biološka terapija: Lekovi poput adalimumaba mogu biti efikasni u teškim slučajevima.

2. Hirurški zahvati: U slučajevima kada lekovi ne daju rezultate ili kada se javljaju komplikacije, hirurško uklanjanje celog debelog creva (kolektomija) može biti potrebno. Nakon kolektomije, pacijenti mogu zahtevati izradu ileostome ili rekonstrukciju pomoću ileoanalnog džepa.

3. Promene u ishrani i načinu života: Iako dijeta ne može izlečiti ulcerozni kolitis, izbegavanje hrane koja pogoršava simptome može pomoći u kontroli bolesti. Takođe, upravljanje stresom i redovna fizička aktivnost mogu doprineti poboljšanju kvaliteta života.

Zaključak

Kronova bolest i ulcerozni kolitis su ozbiljna, hronična stanja koja zahtevaju dugotrajno praćenje i lečenje. Iako ove bolesti mogu značajno uticati na kvalitet života, pravilno lečenje i promene u načinu života mogu pomoći u kontroli simptoma i smanjenju rizika od komplikacija. Rano prepoznavanje i dijagnoza su ključni za uspeh.

Image
Antifašističke borbe 2a
Novi Beograd, Srbija
office@tara70.rs

Radno vreme

Ponedeljak : 9–20
Utorak: 9–20
Sreda : 9–20
Četvrtak : 9–20
Petak : 9–20
Subota:  9-15

Proverite raspored